Njoki doma

Njoki doma. Jer zašto bi išao bilo gdje drugdje?

Njoki je doma.

Njoki je uvijek doma.

Vani postoji svijet. Parkovi. Ulice. Drugi psi. Vjeverice. Loptice. Bezbroj mogućnosti.

Njoki je izvagao opcije. I odlučio.

Podloga od vune je vrh evolucije. Zašto ići bilo kamo kad je savršenstvo OVDJE?

“Šetnja, Njoki?”

Njoki diže glavu. Procjenjuje. Gleda prema vratima. Gleda prema vuni.

Vrata: hladno, mokro, napor.

Vuna: toplo, suho, mir.

Njoki spusti glavu. Odluka je donesena.

“Njoki, MORAMO izaći.”

Njoki uzdahne. Onaj uzdah. Znaš ga. Uzdah koji kaže: “Dobro, ako baš MORAŠ, ali registriram svoje nezadovoljstvo.”

Izlazimo.

Njoki obavi nuždu s efikasnošću koja bi impresionirala svaki vojni logor. Nikakvo njuškanje. Nikakvo istraživanje. Nikakvo “samo još ovaj grm”.

Posao obavljen. Vrijeme za povratak.

Dvije minute vani. Maksimalno.

Drugi psi trče parkom po sat vremena. Njoki gleda te pse s izrazom čovjeka koji gleda ljude u teretani.

“Drago mi je što imate hobi. Ja imam vunu.”

Vraćamo se. Njoki ima koraka. Efikasnog, odlučnog koraka prema vuni.

Ulazimo. Njoki pada na podlogu.

I ostaje.

Satima.

Pascal je rekao da sva ljudska nesreća dolazi od nesposobnosti da mirno sjedimo u sobi.

Pascal je bio matematik, filozof, i teolog. Pametaan čovjek.

Ali Pascal nije imao vunu.

Da je Pascal imao vunu, ne bi samo sjedio u sobi. Ležao bi na vuni u sobi. I bio bi još sretniji.

Njoki ima vunu. Njoki zna nešto što Pascal nije znao.

Sva ljudska nesreća ne dolazi od nesposobnosti da sjedimo mirno.

Dolazi od toga što nemamo dovoljno dobre vune na kojoj bismo ležali.

Ovca živi vani.

Ovca ne poznaje koncept doma. Ovca ne poznaje zidove. Ovca ne poznaje “unutra” i “vani”.

Ovca samo postoji, na livadi, pod nebom, u vjetru.

Njoki razumije zidove.

Zidovi drže hladnoću vani. Zidovi drže vunu unutra. Zidovi su civilizacija.

I Njoki je civiliziran pas.

Ne divljak koji trči po blatu. Ne nomad koji traži nešto nedefinirano. Ne avanturist.

Njoki je domaćin. U oba smisla te riječi.

Gledam ga kako leži na vuni.

Raspušten. Zadovoljan. Sličan menadžeru koji je uzeo bolovanje za ostatak života i neće se vratiti.

Ima sve što treba.

Toplinu. Udobnost. Povremeni keks. Ljude koji ga vole.

Što više treba?

Zaista. Što više treba?

Mi jurimo. Tražimo. Želimo više, bolje, drugaje.

Njoki leži.

I Njoki je, možda, najpametniji od svih nas.

Njoki je doma. Podloga je dom. Vuna je sve što Njokiju treba.

Možda bi trebalo biti sve što i tebi treba.

Možda je dom podcjenjen.

Možda je vuna odgovor.

Saga.hr