Nosua zna

Nosua zna. Što točno, neće reći.

Nosua zna.

Što točno? Nitko ne zna. Ali Nosua definitivno zna NEŠTO.

Vidiš to u očima.

Onaj pogled. Ne prazan pogled psa koji razmišlja o hrani. Ne pospan pogled psa koji razmišlja o spavanju.

Nego onaj drugi pogled. Onaj koji kaže: “Pročitao sam sve knjige. Odgonetnuo sve misterije. I sad samo čekam da me ostatak svijeta sustigne.”

Nosua te gleda s blagim sažaljenjem.

Onim pogledom koji profesori daju studentima kad kažu nešto slatko ali temeljito pogrešno.

“Nosua, hoćeš van?”

Nosua te pogleda. Pogleda vrata. Pogleda tebe.

“Misliš da je to pitanje? Misliš da je ‘van’ suprotnost ‘unutra’? Misliš da su vrata granica? Slatko.”

I legne.

Ne znaš što Nosua zna.

Možda zna gdje je druga čarapa. Ona koja je nestala 2019. i nikad se nije vratila.

Možda zna zašto mačka stalno ruši stvari sa stola. Onaj pravi razlog, ne “jer je mačka”.

Možda zna smisao života. Onaj pravi. Onaj koji svi tražimo.

Ali neće reći. Jer je pas. I psi ne govore.

Ili možda zato što znanje koje se može reći nije pravo znanje.

Lao Tzu je rekao: “Tao koji se može izreći nije pravi Tao.”

Nosua bi se složio. Nosua ne izriče. Nosua samo zna.

I to je, možda, najviša mudrost.

Ponekad Nosua ustane, ode do prozora, pogleda van.

Dugo gleda. Minutu. Dvije. Pet.

Gleda nešto što ti ne vidiš. Vidi nešto što ti ne možeš.

I onda se vrati na vunu. Legne. Zatvori oči.

Što je vidio? Nosua šuti.

Mudrost ne traži riječi. Mudrost traži vunu i tišinu.

Sokrat je rekao: “Znam da ništa ne znam.”

Ljudi su to smatrali mudrrošću. Tisuuće godina citiraju tu rečenicu.

Ali Sokrat je pogrešio.

Sokrat je mislio da je neznanje mudrost. Nosua zna da je ZNANJE mudrost. Samo se to znanje ne može reći.

Nosua zna i šuti. Sokrat nije znao i govorio.

Tko je mudriji?

Ovca zna temeljne stvari. Trava. Voda. Krdo. Vuna.

Ovca ne komplicira. Ovca ne filozofira. Ovca ne sjedi na prozoru i gleda u daljinu s pogledom koji obećava tajne.

Ovca samo jest.

Ali Nosua ima nešto što ovca nema.

Nosua ima znanje koje transcendira kategorije. Znanje koje ne pripada ni ovdje ni tamo. Znanje koje lebdi između.

I to znanje, to neizrecivo, nedohvatljivo znanje, leži sad na vuni.

Vuni ovce koja je znala samo travu.

Možda je to ironija. Možda je to krug.

Ovca koja zna malo daje vunu. Na vuni leži pas koji zna sve.

Jednostavnost drži složenost.

Neznanje drži znanje.

Nosua zna i to. Naravno da zna.

Ali neće reći.

Saga.hr