Sovo, ili kako ponekad najbolje društvo nije društvo

Postoji razlika između sove i sovo. Jedan samoglasnik. Ali u dječjem svijetu — potpuno različita bića.

Sova je žensko. Sovo je muško. Sova ima društvo. Sovo je sam.

Mali Petar htio je sovo. Ne sovu. Sovo. Objašnjenje: sovo razumije kako je biti sam. Sovo ne treba nikoga. Sovo stoji i gleda i to je dovoljno.

Petar ima sestru, brata, psa, mačku, ribu i hrčka. Njegova soba je kao zoološki vrt, samo bez karata za ulaz. Ponekad želi mir. Ponekad želi da svi odu i ostave ga samog.

Sovo to razumije.

Na tepihu tirkizna sova stoji sama. Velike oči. Čist dizajn. Ništa oko nje. Samo prostor i tišina koju slika može ponuditi.

Petar legne na tepih kad mu treba mir. Gleda sovo. Sovo gleda njega. Ne govore ništa. Ne trebaju.

Dva centimetra čiste vune koja razumije da ponekad najbolje društvo nije društvo.

Sestra pokuca na vrata. Brat viče iz kuhinje. Pas laje. Hrčak radi što već hrčci rade.

Ali na tepihu je tišina. Sovo čuva.

Saga.hr