Ziggy da

Ziggy da. Na sve. Uvijek. Bez razmišljanja.

Ziggy kaže da.

Šetnja? DA!

Hrana? DA!

Kupanje? …da? Oklijevanje, ali pristanak. Jer možda slijedi nešto dobro.

Nepoznati ljudi? DA DA DA!

Ziggy je pas koji nikad nije sreo stranca.

Samo prijatelje koje još nije upoznao.

Svaka osoba na ulici je potencijalni prijatelj. Svaki pas je potencijalni najbolji prijatelj. Svaka mačka je… okej, možda ne mačka. Ali sve ostalo? DA.

Ovaj entuzijazam je iscrpljujući.

Gledam ga kako skače. Kako se vrti. Kako pokušava simultano gledati u pet smjerova jer se u svih pet smjerova događa NEŠTO.

Odakle dolazi ta energija?

Sigurno ne iz hrane. Jedem više od njega. A nemam ni desetinu te energije.

Možda iz samog “da”.

Možda je “da” gorivo.

Mi, ljudi, kažemo “ne” i čuvamo energiju. “Ne, neću izaći.” “Ne, previše sam umoran.” “Ne, sutra.” Svako “ne” je zaštita. Svako “ne” je zid.

Ziggy nema zidove.

Ziggy ima samo vrata. Otvorena. Uvijek.

I kroz ta vrata ulazi sve. Radost. Uzbuđenje. Novi mirisi. Novi ljudi. Novi psi. Novi dan.

Svaki dan je novi dan. Za Ziggyja, to nije fraza. To je činjenica.

Nietzsche je pisao o “da-kažućem” životu.

Amor fati. Ljubav prema sudbini. Reći “da” svemu što dolazi, dobrom i lošem, jer sve je dio života.

Nietzsche je to smatrao vrhuncem filozofije. Ciljem kojem težiti.

Ziggy to radi automatski. Bez da je pročitao Nietzschea.

Na svako “da” treba hrabrost, rekao je Nietzsche.

Krivo.

Na svako “da” treba Ziggyja. Hrabrost je za one koji razmišljaju. Ziggy ne razmišlja.

Ziggy samo kaže da.

Ali kad Ziggy konačno padne…

A padne. Jer ni Ziggy ne može prkositi fizici dovijeka.

…pada na vunu kao da se svijet upravo srušio.

Iz maksimalne brzine u potpuni mir. Iz “DA DA DA” u tišinu.

Nema prijelaza. Nema usporavanja. Samo: pun gas, i onda ništa.

Kao da netko isključi prekidač.

I onda leži. Na vuni. Nepomičan.

Diše. Duboko. Sporo.

Oči zatvorene.

Sve ono “da” se skupilo u tijelu i sad se polako otpušta. U vunu. U toplinu. U mir.

Ovca nikad ne kaže da.

Ovca ne kaže ništa. Ovca samo postoji. Tiho. Bez uzvičnika.

Ziggy je suprotnost. Ziggy živi u KAPITALIZIRANIM UZVIČNICIMA.

Ali i Ziggy treba odmor od uzvičnika.

I Ziggy treba mjesto gdje “da” može postati tišina.

I Ziggy treba vunu.

Podloga prima sve to.

Prima energiju. Prima entuzijazam. Prima iscrpljenost.

Vuna upija. Vuna umiruje. Vuna kaže: “Možeš stati. Možeš odmoriti. Sutra ćeš opet reći da. Ali sad? Sad možeš samo biti.”

I Ziggy je.

Samo je.

Na vuni. U tišini. Bez “da”, bez “ne”. Samo postojanje.

Sutra će opet reći da. Ali sad? Mir.

Saga.hr