Ziggy

Ziggy. Kao Bowie, ali s više dlake.

Navali smo ga Ziggy jer je kao štene imao jednu šaru iznad oka.

Munju. Jasnu, oštru munju.

Kao David Bowie na omotu Aladdin Sanea.

Sad je šara izblijedila. Ali ime je ostalo. I sklonost dramatičnim ulascima u prostoriju.

Jer Ziggy ne ulazi u sobu.

Ziggy se POJAVLJUJE.

Stane na vratima. Pogleda “publiku”. Procijeni je li publika spremna.

I tek onda uđe. Polako. S težinom zvijezde koja zna svoju vrijednost.

Drugi psi utrče u sobu. Mašu repom. Skaču. Traže pažnju.

Ziggy nikad ne traži pažnju.

Ziggy je dobije. Automatski. Bez traženja.

Jer Ziggy ima NEŠTO.

Ne znam što. Harizma? Stav? Onaj način na koji hoda kao da cijeli svijet gleda?

David Bowie je imao isto.

Ulazio je na pozornicu i svi su gledali. Ne zato što je najavio da će napraviti nešto spektakularno. Nego zato što je Bowie POSTOJAO spektakularno.

Ziggy postoji spektakularno.

Podloga od vune je njegova pozornica.

Tamo Ziggy izvodi svoje najveće hitove.

Spavanje u nemogućim pozama. Trbuh gore, noge na sve strane, glava zvrknuta pod kutem koji izgleda bolno ali očito nije.

San s trzajima. Noge se miču, rep trzne, ponekad tihi cviljenje. Sanja nešto. Epske bitke? Jurnjavu za nečim? Koncert pred milijunima?

I povremeni solo. Lavez bez razloga.

Tri ujutro. Tišina. I onda, iz ničega, lavez.

Ne na nešto. Ne zbog nečega. Samo lavez.

Kao da Ziggy mora objaviti svoju prisutnost svemiru. Kao da svemir mora znati da Ziggy postoji.

Andy Warhol je rekao da će svi biti slavni petnaest minuta.

Ziggy je slavan cijeli život. Samo ne zna za kamere.

I možda je to bolje.

Kamere kompliciraju. Kamere stvaraju očekivanja. Kamere pretvaraju prisutnost u nastup.

Ziggy nastupa i bez kamera. Ziggy nastupa za sebe. Ziggy nastupa jer ne zna drugačije.

Ovca nije zvijezda.

Ovca je pozadinski vokal. Orkestar. Publika.

Ovca stoji u pozadini i radi svoj posao. Bez fanfara. Bez aplauza.

Ali ovca daje vunu. I vuna daje pozornicu.

Bez pozornice, nema nastupa.

Bez vune, nema Ziggyja kako leži u spotlight-u sunca kroz prozor, s izrazom psa koji zna da izgleda fantastično.

Ovca omogućuje nastup.

Ziggy to ne zna. Ziggy ne razmišlja o tome odakle dolazi pozornica.

Zvijezde ne razmišljaju o tehničarima.

Ali mi znamo. I ovce znaju.

Ziggy sad spava na vuni.

Konačno miran. Konačno tiho. Bez poze, bez publike, bez nastupa.

Sutra će opet biti drama. Sutra će opet biti ulasci i izlasci i pogledi i stavovi.

Ali sad?

Sad je samo Ziggy. Na vuni. U tišini.

I to je, možda, najljepši nastup od svih.

Saga.hr