Njoki vani

Njoki vani. Potpuno drugačiji pas.

Doma Njoki leži.

Miran. Ležeran. Filozofski raspoložen. Odbija ustati za igračku. Procjenjuje je li poslastica vrijedna četiri metra hoda.

Vani? Vani je Njoki druga osoba.

Marco Polo s krznom. Magellan s repom. Columbus koji ne traži Indiju, nego NEŠTO, nešto što ni sam ne zna što je, ali zna da je VAŽNO.

Svaki grm je terra incognita.

Svaki miris je misterij.

Svaki drugi pas je potencijalni neprijatelj, prijatelj, rival, ili sve troje odjednom.

“Njoki, idemo kući.”

Njoki ne čuje. Njoki njuši nešto pod grmom.

“Njoki, kiša je.”

Njoki ne mari. Njoki je upravo otkrio trag nečeg fascinantnog.

“Njoki, MOLIM TE.”

Njoki se okrene. Pogleda me. Pogleda grm. Pogleda me.

“Ozbiljno? Ozbiljno želiš otići kad smo TEK POČELI?”

Vučem ga prema domu. On vuče prema svijetu.

Sukob filozofija. Moja kaže: vraćamo se, hladno je, kasno je, umoran sam.

Njegova kaže: tamo netko vreba. Ne znam tko. Ne znam što. Ali vreba. I moram saznati.

Nitko ne vreba. Vjerojatno.

Ali Njokija nikad nećeš uvjeriti.

Kolumbo je tražio Indiju i našao Ameriku.

Pogrješio je kontinent, ali je to nazvao uspjehom.

Njoki traži nešto i nikad neće reći što je našao. Možda miris. Možda trag. Možda ideju o tragu mirisa nečega što je možda bilo tu prošli tjedan.

Kolumbo je bio amater. Barem je znao što traži.

Njoki ne zna. I to ga ne zaustavlja.

Ovca vani je ista ovca kao i unutra.

Zapravo, ovca nema “unutra”. Ovca živi pod otvorenim nebom. Ovca je konzistentna. Ovca je ovca je ovca.

Njoki je pun preokreta.

Doma: filozof.

Vani: istraživač.

Na veterinaru: žrtva.

U autu: dramatičar.

Koliko ličnosti ima jedan pas? Njoki ima barem pet.

Vraćamo se kući.

Njoki napokon odustaje od grma. Ili grm odustaje od Njokija. Teško je reći tko je pobijedio.

Ulazimo. Njoki pada na podlogu.

Pada. Kao da je proveo godine istražujući divljinu. Kao da se vratio s ekspedicije na Sjeverni pol. Kao da je preživio nešto što mi smrtnici ne možemo razumjeti.

Bio je vani petnaest minuta.

Ali za Njokija, to je bilo dovoljno.

Vuna prima. Vuna razumije.

Vuna kaže: “Znam. Vani je naporno. Vani je puno. Vani je previše. Lezi. Odmori. Ovdje je sigurno.”

Za deset minuta, Njoki spava.

Istraživač se vratio. Filozof se probudio.

I sutra će opet. Isti ciklus. Ista transformacija.

Doma Njoki. Vani Njoki. Dva psa u jednom krznu.

Vuna drži oboje.

Saga.hr