Nisam

Nisam. Jedna riječ. Cijela filozofija.

Tko je pojeo cipelu?

Nisam.

Tko je izvalio kantu?

Nisam.

Tko je lajao tri sata u dva ujutro jer je mislio da je mjesec neprijatelj?

Nisam. Nisam. Nisam.

Jedna riječ. Univerzalni odgovor. Primjenjiv na sve situacije.

Moj pas je usavršio “nisam” do razine koja bi impresionirala političare, odvjetnike i petogodišnjake.

Nije samo puko poricanje. To bi bilo previše jednostavno.

Ovo je STANJE. Način života. Filozofska pozicija.

“Nisam” ne znači “nisam napravio”. Znači “neću priznati da jesam i ti to ne možeš dokazati.”

Da, cipela leži rastrgana. Da, tragovi zuba odgovaraju. Da, pas je jedini u kući s čeljustima.

Ali bez potpisa, bez svjedoka, bez videozapisa… nisam.

Sud ovdje ne može ništa.

Pas leži na vuni i gleda me.

Onaj pogled. Znaš ga. Svaki vlasnik psa zna ga.

Ne posve nevin. Ne posve kriv. Negdje u toj sivoj zoni gdje žive političari i filozofi i psi koji znaju da znaš ali znaju i da ne možeš ništa.

Gledam ga. On gleda mene.

Tišina.

Oboje znamo istinu. Ali istina ovdje nije važna. Važno je tko će prvi trepnuti.

Trepnem ja. Uvijek ja.

Jer što ću? Inzistirati? Tražiti priznanje? Dovesti psa pred sud?

“Vaša časti, moj pas je pojeo moju cipelu.”

“Dokaz?”

“Pa… cipela je pojdena… a pas…”

“Pas što?”

“Pas kaže nisam.”

“Slučaj zatvoren.”

Tako demokracija umire. U “nisam” jednog psa.

Postoji nešto osloboađajuće u toj jednostavnosti.

Ljudi kompliciraju. “Pa da, jesam, ali vidi, situacija je bila, i morao sam, jer znaš kako je, i zapravo ti si kriv jer…”

Pas kaže: nisam.

Gotovo. Čisto. Bez nastavka.

Nisam i točka.

Pontije Pilat je rekao: “Što je istina?” I oprao ruke.

Moj pas kaže: “Nisam.” I opere savjest.

Pilat je bio amater.

Pilat je barem postavio pitanje. Moj pas ne postavlja pitanja. Moj pas daje odgovore.

Jedan odgovor. Na sve.

Nisam.

Ovca ne poriče.

Ovca ne zna riječ “nisam”. Ovca ne zna za sive zone, za filozofske pozicije, za igre istine i percepcije.

Ovca samo postoji. Radikalno transparentno. Evo me. Ovo sam. Ovo radim. Nema tajni.

Pas je suprotnost ovce.

Pas je misterij. Pas je enigma. Pas je biće koje leži na vuni nevine ovce i poriče sve što je ikad napravio.

Ironija? Možda.

Ili možda pravda.

Ovca daje sve, transparentno, bez poricanja.

Pas uzima sve i kaže: nisam.

I vuna prima oboje.

Vuna ne razlikuje lažljivce od pokornih. Vuna ne sudi. Vuna ne traži priznanje.

Vuna samo grije.

Pas zaspi. Cipela ostane pojedena. Istina ostane nepriznata.

I sutra, kad nova cipela nestane, pas će opet reći:

Nisam.

I ja ću opet trepnuti.

Jer ljubav nije tražiti istinu. Ljubav je prihvatiti “nisam” i nastaviti dalje.

Saga.hr