Daj keks

Daj keks. Dvije riječi koje su promijenile sve.

Dvije riječi.

Dvije riječi koje tvoj pas ne može izgovoriti, ali govori ih cijelim tijelom, svaki dan, više puta dnevno, s upornošću koja bi posramila bilo kojeg prodavača.

Daj keks.

Ne “molim te”. Ne “ako ti nije problem”. Ne “kad budeš imao vremena”.

Samo: daj. Keks. Sad.

Kad si ti zadnji put nešto tražio tako jasno?

Bez isprike. Bez uvoda. Bez “znam da si zauzet, ali…”

Pas ne zna za “ali”. Pas zna za keks. Pas zna da ti imaš keks. Pas zna da on hoće keks.

Sve ostalo je suvaišno.

Ima nešto osloboađajuće u toj jasnoći.

Ljudi provode život u neizrečenom. “Možda bi htjela…”, “Bilo bi lijepo kad bi…”, “Nadam se da će shvatiti…”

Pas kaže: daj keks.

I ili dobije keks ili ne dobije keks. Ali nikad ne ode zbunjen. Nikad ne ode pitajući se “što sam htio reći”. Nikad ne leže noću razmišljajući “možda sam trebao biti jasniji”.

Bio je jasan. Daj keks. Gotovo.

Znaš onu priču o psu koji je sjedio na čavlu?

Susjed pita vlasnika: “Zašto tvoj pas cijeli dan cvili?”

“Sjedi na čavlu.”

“Zašto se ne makne?”

“Valjda ne boli dovoljno.”

Tvoj pas se maknuo s čavla. Tvoj pas traži keks.

Ne sjedi i cvili. Ne nada se da ćeš shvatiti. Ne čeka da pročitaš misli.

Ustane, dođe do tebe, sjedne, i gleda.

Daj. Keks.

Ako ne daš, priče za sedam minuta opet.

I opet.

I opet.

To nije dosadivanje. To je upornost.

To je odbijanje da se odustane od onoga što hoćeš.

To je hrabrost da tražiš, opet i opet, bez da se sramiš što tražiš.

Koliko stvari u životu nisi dobio jer si odustao nakon prvog “ne”?

Koliko prilika si propustio jer nisi htio “smetati”?

Koliko puta si otišao kući gladan, u svakom smislu te riječi, jer nisi htio biti “naporan”?

Pas ne zna za “naporan”. Pas zna za keks.

I pas dobije keks.

Ne svaki put. Ali dovoljno puta.

I kad ne dobije, ne uradi se. Ne misli “što nije u redu sa mnom”. Ne analizira “što sam krivo napravio”.

Samo priče za sedam minuta i pokuša opet.

Možda bi svi trebali tražiti kekse češće.

Ne doslovno, naravno. Osim ako voliš kekse, onda doslovno.

Nego onako. Tražiti ono što hoćeš. Jasno. Bez isprike. Bez “ali”.

Možda ćeš dobiti. Možda nećeš.

Ali barem ćeš znati.

Ovca nikad nije tražila ništa. Ovca je samo davala. Jedanaest tisuća godina davanja bez traženja.

I što je dobila? Šišanje.

Tvoj pas je pametniji od ovce.

Tvoj pas traži. Tvoj pas dobiva.

I tvoj pas, upravo sad, leži na vuni te iste ovce koja nikad nije naučila tražiti.

Možda ima lekcija tu negdje.

Možda.

Ali pas ne razmišlja o lekcijama.

Pas razmišlja o keksima.

Daj keks.

Saga.hr