Igro

Igro. Mačak koji je otkrio tajnu sreće.

Igro se smije.

Barem tako izgleda. Široki osmijeh. Raširene šape. Rep u zraku kao uzvičnik.

Uzvičnik iza rečenice koja kaže: “Život je predivan i ne razumijem zašto se vi svi stalno žalite.”

Zbilja ne razumije.

Dok drugi mačci kultiviraju dostojanstvo, Igro skače.

Dok drugi mačci grade tajanstvenost, Igro trči u krug.

Dok drugi mačci razvijaju prezir prema ljudima, Igro dolazi i gura glavu u tvoju ruku kao da si najbolja stvar na svijetu.

Igro je odlučio biti sretan.

Jednostavno sretan. Bez razloga. Bez uvjeta. Bez “ali prvo moram…” i “kad završim ovo…”. Bez “sutra ću biti sretan, sad imam posla”.

Sad. Odmah. Uvijek.

Znamo teorije o sreći.

Filozofi su pisali knjige. Psiholozi su provodili istraživanja. Influenceri su prodavali tečajeve.

“Sreća je u zahvalnosti.” “Sreća je u trenutku.” “Sreća je u mindfulnessu.” “Sreća je u pet lakih koraka, samo 299 kuna mjesečno.”

Igro nije pročitao ni jednu knjigu. Igro je samo sretan.

Možda je tajna u tome da nema tajne.

Možda je sreća jednostavno odluka. Kažeš “sretan sam” i budeš sretan. Bez objaašnjenja. Bez opravdanja. Bez “ali situacija je komplicirana”.

Situacija nije komplicirana. Ti je kompliciraš.

Igro ne komplicira.

Spinoza je rekao da je sreća vrlina, ne nagrada.

Mislio je da sreću ne dobiješ kad nešto postigneaaš. Sreća JE postignuuće. Sama po sebi.

Ljudi su to shvatili kao filozofiju. Nešto o čemu se razmišlja.

Igro je to shvatio kao život. Nešto što se živi.

Razlika je ogromna.

Ti razmišljaš o sreći. Čitaš o sreći. Planiraš sreću.

Igro je sretan. Sad. Dok čitaš ovo. Negdje, neki Igro, se igra, trči, skače, i ne pita se je li sretan. Jer naravno da je. Zašto ne bi bio?

Ovca bi voljela Igru.

Oboje dijele istu filozofiju: jedi, spavaj, budi zadovoljan. Ne kompliciraj. Ne filozofiraj. Ne traži dublji smisao.

Možda nema dubljeg smisla. Možda je smisao upravo ovo.

Sunce na krznu. Hrana u zdjelici. Meka vuna pod šapama.

Dovoljno.

Više nego dovoljno.

Igro leži na vuni i prede. Ne zato što je vuna skupa. Ne zato što je dizajnerska. Ne zato što je “premium proizvod”.

Nego zato što je meka. I topla. I tu.

Ponekad je “tu” jedino što trebaš.

Nešto što je tu. Nešto na što možeš leći. Nešto što ne traži ništa zauzvrat.

Vuna ne traži ništa.

Igro ne traži ništa.

Možda je to tajna. Ne tražiti ništa. Imati dovoljno. Biti sretan s onim što je tu.

Igro je sretan. Bez razloga.

I možda je baš to razlog.

Saga.hr