Lonja – Travanj

Draga mama,

Kupili smo tepih. Znam što misliš, mladi bacaju novce, mogli su kupiti nešto “praktično”. Ali slušaj.

Mala Ena ima alergiju. Imala je. Na stari tepih. Na sintetiku. Kihala je svako jutro, oči crvene, nos začepljen. Pedijatar je rekao: maknite tepih ili živite s kihanjem.

Maknuli smo stari. Kupili novi. Vuneni. Čista ovčja vuna, bez kemikalija, bez plastike.

Prvi dan Ena nije kihala. Drugi dan, opet nije. Treći dan pitala je možemo li spavati na tepihu. Spavali smo. Svi. Kao kad sam ja bila mala, sjećaš se? Kod bake na tepihu, ispred peći, zima vani, toplina unutra.

Isti osjećaj. Druga generacija.

Ovo nije pismo da se pohvalim. Ovo je pismo da ti kažem, imala si pravo. Uvijek si govorila da prirodno bolje od umjetnog. Da su bake znale stvari koje smo mi zaboravili. Da ovca daje više nego što tražimo.

Imala si pravo. Trebalo mi je trideset godina da priznam.

Ljubi te tvoja kći (koja sad spava na podu i sretnija je nego ikad).

Saga.hr