Forever Modern GR

Tramvaj broj 11, dionica od Črnomerca do Trga.

Dvije žene, kasne tridesete, stoje jer sjesta nema.

Prva: I onda mi kaže, vuneni tepih. Dva centimetra debeo. Ja gledam cijenu i mislim, jesi ti normalan.

Druga: Koliko?

Prva: Nemoj me pitati koliko. Pitaj me jesam li spavala sinoć.

Druga: Jesi li spavala sinoć?

Prva: Na tepihu. Na podu. Kao pas.

Druga: Što?

Prva: Legla sam da probam. Samo pet minuta. Probudila se u šest ujutro. Osam sati na podu. Leđa me ne bole. Ne bole me leđa prvi put u pet godina.

Druga: Od tepiha?

Prva: Od vune. Nešto s termoregulacijom. Hladi, grije, ne znam. Samo znam da je drugčije.

Druga: I muž?

Prva: Muž je još na tepihu. Nije ustao.

Druga: A posao?

Prva: Radi od kuće. S tepiha. Kaže da je produktivniji.

Druga: Na podu je produktivniji?

Prva: Ne pitaj mene. Pitaj ovce. One su to skuhale.

Tramvaj staje. Žene izlaze. Razgovor se nastavlja negdje u gradu.

Saga.hr